Danas je Spasovdan: Jedna uobičajena stvar ne sme da se radi, a žene i ovo treba da preskoče

Spasovdan je krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu.Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima &ndash; dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i &quot;seo s desne strane Boga&quot;.Prema hri&scaron;ćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:&quot;Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen&quot;, navodi se u Novom zavetu.Wikipedia Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su jo&scaron; od prethri&scaron;ćanskih vremena. Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, prema verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu za&scaron;tite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: &quot;Sveti Spase &ndash; spasi du&scaron;e na&scaron;e!&quot;.Na Spasovdan mu&scaron;karci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.U Beogradu je do 1930-tih postojao običaj da žene uoči praznika prenoće na grobovima svojih pokojnika, jer su verovale da se tada javlja njihov duh.

Danas je Spasovdan: Jedna uobičajena stvar ne sme da se radi, a žene i ovo treba da preskoče

2 Komentari