Porođaj s ožiljkom za ceo život: Svaka druga žena u Srbiji je podvrgnuta epiziotomiji

Svaka druga žena u Srbiji tokom porođaja doživi epiziotomiju &ndash; iako Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se radi u najvi&scaron;e deset odsto slučajeva. Mnogima taj rez ostavi dublji trag od samog porođaja.Rez je boleo vi&scaron;e od samog porođaja &ndash; tako žene veoma često opisuju epiziotomiju, hirur&scaron;ki rez međice koji se pravi tokom porođaja kako bi se pro&scaron;irio prostor za izlazak bebine glave.&quot;Tamo gde se moje telo otvorilo da donese novi život, napravili su mi rez iza kojeg je ostao i fizički i psihički ožiljak za ceo život&quot;, kaže Nata&scaron;a (pravo ime poznato redakciji) iz Novog Sada.Ona je jedna od skoro dvadeset žena koje su za DW svedočile o porođajnom iskustvu. Mnoge su, kako tvrde, sečenju najosetljivijeg dela tela bile podvrgnute bez obja&scaron;njenja, pristanka &ndash; a neke i bez anestetika.&quot;Taman kad sam mislila da je najgore pro&scaron;lo, beba je bila živa i zdrava, bolovi su prestali, a onda su mi ranu u&scaron;ivali bez ičega, naživo. Rekli su da nema ko da mi da anesteziju. To me slomilo vi&scaron;e nego sam porođaj. Osećala sam se kao predmet, ne kao osoba&quot;, priča Nata&scaron;a za DW.Oporavak je trajao mesecimaBojana Pobulić iz Rume na porođaj je oti&scaron;la dobro pripremljena i informisana. Znala je &scaron;ta je epiziotomija i verovala je da će lekari učiniti sve &scaron;to je najbolje za nju i bebu. Ali iskustvo nakon izlaska iz bolnice poljuljalo je to poverenje.&quot;Ja sam s tom ranom od epiziotomije imala problem sigurno dva i po meseca, da sam imala ba&scaron; jake bolove, a mesec dana nisam mogla da sedim. A opet kad ustanem, bolovi su bili takvi da sam plakala i morala sam da legnem&quot;, priča Bojana za DW.Devet godina kasnije, jo&scaron; pamti te dane &ndash; zato &scaron;to rez i danas povremeno boli. U prvim nedeljama, seća se, jedva je mogla da brine o sebi, a kamoli o bebi. Podr&scaron;ka supruga bila joj je jedini oslonac.&quot;Najgore je bilo za moju psihu. Osećala sam se kao u rupi. Nisam mogla da uživam u prvim mesecima s bebom. Samo sam plakala, imala crne misli &ndash; jer kada te ne&scaron;to stalno boli i ne zna&scaron; kada će prestati, te&scaron;ko je ostati priseban&quot;, priča ona. Tek kada su bolovi popustili, kaže, počela je ponovo da se oseća kao ljudsko biće.KAMPUS/Shutterstock Stopa epiziotomije i do osam puta veća od preporuka SZOPrema podacima Instituta za javno zdravlje, svaka druga žena u Srbiji tokom vaginalnog porođaja prolazi kroz epiziotomiju &ndash; iako je Svetska zdravstvena organizacija jo&scaron; 1996. preporučila da se taj zahvat koristi u najvi&scaron;e deset odsto vaginalnih porođaja.DW je prikupio podatke iz svih porodili&scaron;ta u Srbiji za poslednje tri godine. Oni pokazuju da u pojedinim porodili&scaron;tima, poput onih u Aranđelovcu i Zaječaru, stopa epiziotomije prelazi 70 procenata. U Knjaževcu je, recimo, 2022. godine iznosila čak 85 odsto &mdash; osam puta vi&scaron;e od gornje granice koju propisuje SZO.&quot;Kad sam počela da radim pre 25 godina, epiziotomija je bila standard, pogotovo kod prvorotki&quot;, priseća se babica Marija Živić.&quot;Može međica i da bude elastična i da se proceni da može proći bez epiziotomije, ali prosto takvo je bilo pravilo, i ako bih ja ne&scaron;to uradila i probala da ne napravim epiziotomiju, to bi bio meni lični problem na poslu&quot;, kaže ona za DW.Epiziotomija se rutinski sprovodila kod prvorotki, jer se verovalo da koristi i majci i detetu, obja&scaron;njava profesorka dr Olivera Kontić Vučinić, predsednica Ginekolo&scaron;ko-aku&scaron;erske sekcije Srpskog lekarskog dru&scaron;tva i dugogodi&scaron;nja lekarka u porodili&scaron;tu Kliničkog centra Srbije.Stručna zajednica je bila uverena da se time ubrzava porođaj i sprečavaju spontana pucanja. Verovalo se i da rez &scaron;titi mi&scaron;iće karlice i smanjuje rizik od kasnijih problema sa zadržavanjem mokraće.&quot;Ako ne&scaron;to isečete, vi to imate pod kontrolom. Onda neće doći do nekontrolisanog o&scaron;tećenja analnog sfinktera, onog zavr&scaron;nog dela debelog creva koji je takođe tu i koje, mislili smo, prilikom spontanog o&scaron;tećenja može da bude mnogo teže&quot;, obja&scaron;njava Kontić Vučinić.christinarosepix/Shutterstock Rutina koja to ne bi smela bitiProblemi, međutim, počinju tamo gde se epiziotomija i dalje izvodi rutinski. Smernice SZO navode da za to nema opravdanja i da se o zahvatu mora odlučivati od slučaja do slučaja.&quot;Kod nas se to i dalje radi prilično neselektivno, to apsolutno moram da priznam&quot;, kaže doktorka Kontić Vučinić. Ipak, smatra da preporuke koje propisuju procente nisu idealne.&quot;Ne možete primeniti jedan jedini model na sve. To onda poni&scaron;tava individualni pristup i autonomiju pacijenta, ali s druge strane i autonomiju lekara. Mi smo obrazovani, edukovani, trenirani da uradimo ne&scaron;to &scaron;to je u najboljem interesu pacijenta&quot;, dodaje ona.Psiholo&scaron;kinja Biljana Stanković koja se godinama bavi istraživanjem aku&scaron;erskih praksi, upozorava da postupci lekara ponekad nemaju nikakvo medicinsko utemeljenje u medicini, već proizlaze iz rodnih stereotipa.U svom radu zabeležila je svedočanstva o takozvanom &quot;muževom čvoru&quot; &ndash; dodatnom &scaron;avu kojim se, navodno, vagina &quot;vraća na staru meru&quot; kako bi se povećalo seksualno zadovoljstvo partnera nakon porođaja.&quot;Poslednji put sam za to čula od jedne ispitanice u Beogradu, koja je ispričala kako joj je lekar na porođaju u Narodnom frontu 2022. godine prokomentarisao: &#39;Evo i jedna ma&scaron;nica za muža&#39;&quot;, priča Stanković.Slično joj je, kaže, potvrdio i jedan aku&scaron;er starije generacije, koji veruje da međica treba da se seče i u&scaron;iva &ndash; jer se, u suprotnom, &quot;nikad ne vrati na staru meru&quot;.Day Of Victory Studio/Shutterstock Strpljenje koje izostajeProblem visoke stope epiziotomije u Srbiji, vi&scaron;e nego iz pogre&scaron;nih namera, proizlazi iz nečeg jednostavnijeg &mdash; nedostatka strpljenja, kaže Marija Živić.&quot;Kod nas ima mnogo porođaja, a malo osoblja. Po knjigama, kada porođaj krene, bebi može biti potrebno i do dva sata da izađe. U praksi se to ne čeka. Krene se odmah, iako žena jo&scaron; nema pritisak na međicu &ndash; &scaron;to znači da tkivo nije spremno, da jo&scaron; nije vreme. Ali se to preskoči&quot;, obja&scaron;njava Živić.Nekada zaposlena u državnom porodili&scaron;tu, danas radi u privatnoj ustanovi i vodi edukacije na kojima trudnicama obja&scaron;njava kako masažama mogu pripremiti međicu za porođaj.Kaže da u bolnici u kojoj sada radi koriste gelove i ulja za omek&scaron;avanje tkiva, ali i primenjuju pristupe koji u državnim porodili&scaron;tima jo&scaron; nisu standard.&quot;Pokret je izuzetno važan tokom porođaja, a u na&scaron;im (državnim) porodili&scaron;tima žene najče&scaron;će leže. Kad &scaron;eta&scaron; &ndash; sila gravitacije radi za tebe. Žena se oseća bolje, nije fiksirana. Uveli smo i pilates loptu. Kad žena na njoj sedi i lagano se pokreće, beba se spu&scaron;ta prirodno i prilagođava porođajnom kanalu. Do trenutka kada porođaj krene, kanal je već promenjen i beba prođe bez potrebe za rezanjem&quot;, priča Živić.christinarosepix/Shutterstock Papir trpi sveMože li to sve da se primeni i u državnim porodili&scaron;tima? Na papiru &ndash; može. Niz strate&scaron;kih dokumenata i vodiča dobre kliničke prakse prepoznaje problem prekomernih intervencija tokom porođaja i preporučuje pristup u skladu sa smernicama SZO.Doktorka Olivera Kontić Vučinić kaže da se upravo priprema jo&scaron; jedan vodič o fiziolo&scaron;kom porođaju koji jasno ističe da epiziotomija ne treba da bude rutinska, već da se sprovodi isključivo na osnovu individualne procene lekara i uz pristanak žene.Ali da li su vodiči dovoljni? Psiholo&scaron;kinja Biljana Stanković smatra da nisu &ndash; jer su i postojeće preporuke mrtvo slovo na papiru.&quot;To je sve izdalo Ministarstvo zdravlja, ali ne postoji monitoring koji bi utvrdio da li se i&scaron;ta od tih preporuka primenjuje&quot;, kaže Stanković.Za pravu promenu, kaže, potrebna je volja zdravstvenih radnika da se odupru lo&scaron;im praksama. Oni, s druge strane, upozoravaju na uslove u kojima rade &ndash; previ&scaron;e porođaja, premalo osoblja i lo&scaron;i uslovi.Babica Marija Živić priseća se kako je jednoj koleginici iz državnog porodili&scaron;ta ponudila pilates loptu &ndash; i nai&scaron;la na podsmeh. &quot;Kaže mi: &#39;Da li si luda, pa izbaciće i mene loptu&#39;, seća se Živić. &quot;Ali nije problem lopta, svaka bi žena mogla da &scaron;eta, di&scaron;e, tu&scaron;ira se, ali za to treba vremena. A u državnom porodili&scaron;tu nemamo ni kad ni kako.&quot;nimito/Shutterstock Doktorka Kontić Vučinić ipak veruje da će novi vodič doneti promene, jer će biti praćen i edukacijama.&quot;Ova svedočanstva koja su potekla od pacijentkinja, od trudnica, iako smo mi bili u &scaron;oku na samom početku &ndash; &scaron;ta nam se to de&scaron;ava &ndash; imalo je to i svoje korisne i dobre efekte na nas kao struku. I mi se menjamo, i odlaze neki ljudi koji se drže tradicionalnih, starih, zacrtanih dogmi u aku&scaron;erstvu, a dolazi neki mladi svet koji mi stariji treba da naučimo u stvari kako i &scaron;ta treba da rade&quot;, dodaje doktorka.Na kraju, nije važno samo da majka i beba iz porodili&scaron;ta izađu živi i zdravi, već i da se žena nakon porođaja oseća dobro, podseća psiholo&scaron;kinja Stanković. Jo&scaron; joj je urezana u pamćenje izjava jedne učesnice njenog istraživanja:&quot;Do&scaron;la sam devet prstiju otvorena, hodala sam, kucala sam i rekla: &#39;Izvinite, ja se porađam, da li bih mogla da dobijem pomoć?&#39; Kada su oni zavr&scaron;ili sa mnom, vukla sam se uz zidove, nisam mogla da ustanem. Tamo žene izgledaju kao zombiji&quot;, prenosi Stanković reči te žene.I ponavlja: &quot;Porođaj traje 24 sata, ali posle toga dobijemo bebu za ceo život i potrebna nam je mama koja može da odgovori na potrebe bebe &scaron;to pre nakon porođaja&quot;.Bojana Pobulić dobro zna razliku. Njen drugi porođaj pro&scaron;ao je bez epiziotomije, iako je beba bila krupnija nego prvi put. &quot;Taj oporavak je bio pesma&quot;, kaže. &quot;Da mogu da vratim vreme, tražila bih da me ne seku.&quot;

Porođaj s ožiljkom za ceo život: Svaka druga žena u Srbiji je podvrgnuta epiziotomiji

4 Komentari